SURA 44. ED-DUHAN * DIM

SURA 44. ED-DUHAN * DIM
1. Ha. Mim.
2. Tako mi Knjige jasne!
3. Uistinu, Mi smo je spustili u noći blagoslovljenoj - uistinu, Mi smo
Opominjači -
4. U njoj se razdjeljuje svaka stvar mudra,
5. Naredbom od Nas - uistinu, Mi smo Pošiljaoci -
6. Milošću Gospodara tvog. Uistinu, On, On je Onaj koji čuje, Znalac,
7. Gospodara nebesa i Zemlje i šta je između njih; ako ste uvjereni.
8. Samo je On Bog! Oživljava i usmrćuje; Gospodar vaš i Gospodar očeva
vaših ranijih.
9. Naprotiv, oni se u sumnji zabavljaju.
10. Pa sačekaj Dan kad se nebo pojavi s dimom očitim,
11. Prekrit će ljude! Ovo će biti kazna bolna.
12. “Gospodaru naš! Otkloni od nas kaznu. Uistinu, mi smo vjernici.”
13. Otkud im Opomena, a već im je došao Poslanik jasni?
14. Potom su se od njega okrenuli i rekli: “Poučeni, luđak!”
15. Uistinu! Mi ćemo kaznu malo otkloniti. Doista! Vi ste povratnici.
16. Na Dan kad dograbimo grabljenjem najvećim, uistinu, Mi ćemo biti
Osvetnici.
17. I doista smo iskušali prije njih narod faraonov, a došao im je
poslanik plemeniti:
18. “Izručite mi robove Allahove. Uistinu! Ja sam vam poslanik
pouzdani.
19. I ne uzvisujte se protiv Allaha. Uistinu! Ja vam dolazim s
autoritetom očitim,
20. I uistinu, ja tražim zaštitu u Gospodara svog i Gospodara vašeg, da
me ne kamenujete.
21. A ako mi ne vjerujete, onda me ostavite.”
22. Tad pozva Gospodara svog: “Ovi su narod zločinaca.”
23. “Pa otputuj s robovima Mojim noću. Uistinu, vi ćete biti slijeđeni.
24. I ostavi more smirenim! Uistinu, oni će biti vojska potopljenih.”
25. Koliko ostaviše bašča i izvora,
26. I žitnih polja i mjesta plemenitog,
27. I blagodati u kojoj su radosni bili.
28. Tako - a dali smo to u naslijeđe narodu drugih;
29. Pa nije plakalo nad njima nebo i Zemlja, i nije im bilo odgođeno.
30. I doista smo spasili sinove Israilove od kazne prezrene,
31. Od faraona. Uistinu, on je bio nadmen, od onih koji pretjeruju.
32. I doista smo ih odabrali sa znanjem nad svjetovima,
33. I dali im znakove u kojima je bila kušnja očita.
34. Uistinu, ovi govore:
35. “To je samo naša prva smrt, i nećemo mi biti podignuti.
36. Pa dajte očeve naše, ako ste iskreni!”
37. Jesu li oni bolji ili narod Tubba i oni prije njih? Uništili smo
ih. Uistinu, oni su bili zločinci!
38. I nismo stvorili nebesa i Zemlju i šta je između njih zabavljajući
se.
39. Stvorili smo ih jedino s Istinom, ali većina njih ne zna.
40. Uistinu, Dan odluke je vrijeme svih njih,
41. Dan kad neće prijatelj koristiti prijatelju nimalo, niti će oni
biti pomognuti,
42. Izuzev kome se smiluje Allah. Uistinu! On, On je Moćni, Milosrdni.
43. Uistinu, drvo zekkum će biti
44. Hrana grješnika!
45. Kao rastopljen metal vriće u trbusima,
46. Kao vrenje ključale vode.
47. “Zgrabite ga te ga odvucite usred džehima,
48. Potom nad glavom njegovom za kaznu izlivajte ključalu vodu.”
49. “Kušaj! Uistinu ti, ti si ’moćni, plemeniti!”
50. “Uistinu, ovo je ono u što ste sumnjali.”
51. Uistinu, bogobojazni će biti u mjestu sigurnom,
52. U baščama i izvorima,
53. Odijevat će se svilom i brokatom, naspramni će biti.
54. Tako; i oženićemo ih hurijama lijepih krupnih očiju.
55. Pozivat će u njima za svako voće, sigurni.
56. Neće u njima okusiti smrt, izuzev smrti prve, i sačuvaće ih kazne
džehima,
57. Dobrota od Gospodara tvog. To je to, postignuće veličanstveno!
58. Pa doista smo ga olakšali na jeziku tvom, da bi se oni poučili.
59. Zato pričekaj! Uistinu, oni su čekatelji