SURA 27. EN-NEML* MRAVI

SURA 27. EN-NEML* MRAVI
1. Ta. Sin. To su znaci Kur’ana i Kitaba jasnog,
2. Upute i radosne vijesti vjernicima,
3. Onima koji obavljaju salat i daju zekat, a oni, oni su u Ahiret
uvjereni.
4. Uistinu, oni koji ne vjeruju u Ahiret, uljepšali smo im djela
njihova, pa oni lutaju.
5. To su oni koji će imati zlu kaznu, i oni, oni će na Ahiretu biti
gubitnici.
6. A uistinu, ti primaš Kur’an od Mudrog, Znalca!
7. Kad reče Musa porodici svojoj: “Uistinu, ja sam opazio vatru;
donijet ću vam od nje vijest ili ću vam donijeti plamenu baklju, da
biste se vi ogrijali.”
8. Pa pošto joj dođe, bi pozvan: “Blagoslovljen je ko je u vatri i ko
je oko nje! I neka je slava Allahu, Gospodaru svjetova!
9. O Musa! Uistinu! To sam Ja, Allah, Moćni, Mudri!
10. I baci štap svoj!” Pa pošto ga vidje da vijuga kao da je on džinn,
okrenu se bježeći i ne obazirući se: “O Musa! Ne boj se! Uistinu, kod
Mene se ne plaše izaslanici,
11. Izuzev ko učini zulm, zatim zamijeni dobrim poslije zla; pa
uistinu, Ja sam Oprosnik, Milosrdni!
12. I zavuci ruku svoju u njedra svoja, izaći će bijela, bez ozljede!
(Jedan) od devet znakova za faraona i narod njegov. Uistinu, oni su
narod grješnika.”
13. Pa pošto im dođoše znakovi Naši vidljivi, rekoše: “Ovo je sihr
očiti.”
14. I zanijekaše ih - a bile su u njih uvjerene duše njihove -
nepravedno i oholo. Pa pogledaj kakav je bio kraj mufsida.
15. I doista smo dali Dawudu i Sulejmanu znanje, a govorili su: “Hvala
Allahu koji nas je odlikovao nad mnogima od Njegovih robova vjernika.”
16. I naslijedi Sulejman Dawuda i reče: “O ljudi! Naučeni smo govoru
ptičijem i dato nam je od svake stvari. Uistinu, ovo je ta blagodat
očita.”
17. I skupiše se Sulejmanu vojske njegove od džinna i ljudi, i ptica -
a oni raspoređeni;
18. Dok, kad dođoše dolini mrava, reče mrav: “O mravi! Uđite u nastambe
svoje (da) vas ne zgnječi Sulejman i vojske njegove, a oni ne opaze.”
19. Tad se nasmiješi zasmijan govorom njegovim i reče: “Gospodaru moj!
Potakni me da zahvaljujem na blagodati Tvojoj koju si podario meni i
roditeljima mojim, i da radim dobro koje će Te zadovoljiti, i daj mi da
uđem milošću Tvojom među robove Tvoje dobre.”
20. I pretraži ptice, pa reče: “Šta mi je? Ne vidim pupavca, ili je
među odsutnima?
21. Sigurno ću ga kazniti kaznom žestokom, ili ću ga sigurno preklati
ili će mi sigurno dati dokaz jasan.”
22. Tad se (pupavac) zadrža nedugo, te reče: “Saznao sam ono šta nisi
znao, i donio ti iz Sabe vijest sigurnu.
23. Uistinu! Ja sam našao ženu (koja) vlada njima, i (kojoj) je dato od
svake stvari, a ona ima prijestolje veličanstveno.
24. Našao sam nju i narod njen padaju na sedždu Suncu mimo Allaha, a
uljepšao im je šejtan djela njihova, te ih okrenuo od puta, pa se oni
ne upućuju -
25. Pa ne padaju na sedždu Allahu Koji izvodi skriveno na nebesima i
Zemlji, i zna šta krijete i šta objelodanjujete.
26. Allah je - nema boga osim Njega - Gospodar Arša veličanstvenog.”
27. (Sulejman) reče: “Vidjećemo da li istinu govoriš ili si od lažaca.
28. Odnesi ovo moje pismo, pa im ga baci, zatim se okreni od njih i
vidi šta vraćaju.”
29. (Bilkis) reče: “O uglednici! Uistinu meni - meni je bačeno pismo
plemenito.
30. Uistinu, ono je od Sulejmana, i uistinu ono je: ’U ime Allaha,
Milostivog, Milosrdnog!’
31. Ne uzdižite se nada mnom i dođite mi pokorni.”
32. Reče: “O velikani! Izjasnite mi se o stvari mojoj, neću biti
donosilac odluke, dok mi ne posvjedočite.”
33. Rekoše: “Mi smo posjednici moći i posjednici sile žestoke, a
komanda je do tebe; zato gledaj šta ćeš narediti.”
34. Reče: “Uistinu, kad kraljevi uđu u grad, unerede ga i učine ugledne
stanovnike njegove poniženim; i tako (uvijek) rade.
35. I uistinu, ja ću im poklon poslati, te ću vidjeti s čim se vraćaju
izaslanici.”
36. Pa pošto (izaslanik) dođe Sulejmanu, (Sulejman) reče: “Zar da me
privučete bogatstvom? Pa ono što mi je dao Allah bolje je od onog šta
je dao vama. Šta više, vi s poklonom svojim likujete.”
37. “Vrati se njima. Pa sigurno ćemo im doći sa vojskama nad kojima oni
neće imati moć, i sigurno ćemo ih protjerati iz nje ponižene, i oni će
biti prezreni.”
38. Reče: “O velikani! Koji od vas će mi donijeti prijesto njen, prije
no što mi dođu pokorni?”
39. Reče Ifrit od džinna: “Ja ću ti ga donijeti prije no što ustaneš sa
mjesta svog. A uistinu, ja sam za to jak, pouzdan.”
40. Onaj kod kojeg je znanje iz Knjige, reče: “Ja ću ti ga donijeti
prije no što ti se vrati treptaj tvoj.” Pa pošto ga vidje kod sebe
postavljenog, (Sulejman) reče: “Ovo je iz blagodati Gospodara mog, da
bi me iskušao - zahvaljujem li ili ne zahvaljujem. A ko zahvaljuje, pa
samo zahvaljuje za dušu svoju; a ko poriče - pa uistinu! Gospodar moj
je Neovisni, Plemeniti.”
41. Reče: “Prerušite za nju prijesto njen! Vidjećemo da li će se
uputiti ili će biti od onih koji se ne upućuju.”
42. Pa pošto ona dođe, bi rečeno: “Je li ovakav prijesto tvoj?” Reče:
“Kao da je to on.” A nama je dato znanje prije nego njoj i muslimani
smo.
43. A spriječilo je nju ono šta je obožavala mimo Allaha. Uistinu, ona
je bila iz naroda nevjernika.
44. Bi joj rečeno: “Uđi u dvoranu!” Pa pošto je vidje, pomisli to je
pučina, i odgoli potkoljenice svoje. Reče (Sulejman): “Uistinu, to je
dvorana staklima popločana.” Reče (ona): “Gospodaru moj! Uistinu, ja
sam učinila zulm duši svojoj i predajem se sa Sulejmanom Allahu,
Gospodaru svjetova.”
45. I doista smo Semudu poslali brata njihovog Saliha: “Obožavajte
Allaha!” Tad gle! Oni dvije skupine (koje) se prepiru.
46. Reče: “O narode moj! Zašto požurujete zlo prije dobrog? Zašto ne
tražite oprost od Allaha, da bi vam se ukazala milost?”
47. Rekoše: “Zlo slutimo s tobom i s onim ko je s tobom,.” Reče:
“Zloslutnost vaša je kod Allaha. Naprotiv, vi ste narod koji se
iskušava.”
48. I bilo je u gradu devet osoba, fesad su činili na Zemlji, a nisu
sređivali.
49. Rekoše: “Zakunite se Allahom, (da) ćemo sigurno srediti njega i
porodicu njegovu noću, zatim ćemo sigurno reći prijatelju njegovom:
’Nismo prisustvovali uništenju porodice njegove, a uistinu, mi smo
istiniti.”
50. A pleli su spletku i pleli smo spletku, a oni ne opaziše.
51. Pa pogledaj kakav je bio kraj spletke njihove, da smo Mi uništili
njih i narod njihov, sve.
52. Pa to su kuće njihove, puste zbog toga što su činili zulm. Uistinu,
u tome je znak za ljude koji znaju.
53. I spasili smo one koji su vjerovali i bojali se.
54. I Luta! Kad reče narodu svom: “Zar ćete razvrat činiti, a vi
gledati?
55. Zar vi uistinu ljudima prilazite strašću, mimo žena? Šta više, vi
ste narod koji ne zna.”
56. Pa je odgovor naroda njegovog bio jedino što rekoše: “Istjerajte
porodicu Lutovu iz naselja vašeg! Uistinu, oni su ljudi koji se čiste!”
57. Tad spasismo njega i porodicu njegovu, izuzev žene njegove.
Odredili smo za nju da bude od zaostalih -
58. I izlili na njih kišu. Pa zle li kiše opomenutih.
59. Reci: “Hvala Allahu i selam neka je robovima Njegovim koje je
odabrao!” Da li je Allah bolji ili ono šta pridružuju?
60. Ili, Ko je stvorio nebesa i Zemlju, i spušta vam s neba vodu - pa
damo da njome izniknu vrtovi krasni? Nije za vas (moguće) da učinite da
izraste drveće njihovo. Ima li bog uz Allaha? Naprotiv, oni su ljudi
koji izjednačuju.
61. Ili, Ko je učinio Zemlju staništem, i načinio kroz nju rijeke, i
načinio na njoj planine stabilne, i načinio između dva mora barijeru?
Ima li bog uz Allaha? Naprotiv, većina njih ne zna!
62. Ili, Ko odgovara nevoljniku kad Ga priziva, i otklanja zlo i čini
vas halifama Zemlje? Ima li bog uz Allaha? Malo što se poučavate!
63. Ili, Ko vas vodi u tminama kopna i mora, i Ko šalje vjetrove kao
radosne vijesti ispred milosti Njegove? Ima li bog uz Allaha? Uzvišen
neka je Allah od onog šta pridružuju!
64. Ili, Ko je počeo stvaranje zatim ga ponavlja, i Ko vas opskrbljuje
s neba i Zemlje? Ima li bog uz Allaha? Reci: “Donesite dokaz vaš, ako
ste istiniti.”
65. Reci: “Ne zna nevidljivo ko je na nebesima i Zemlji, izuzev Allah,
i ne opažaju kad će biti podignuti.”
66. Naprotiv! Seže li znanje njihovo u Ahiret? Naprotiv, oni su u
sumnji o njemu. Šta više, oni su o njemu slijepci!
67. I govore oni koji ne vjeruju: “Hoćemo li kad budemo prah, mi i
očevi naši, hoćemo li uistinu biti izvedeni?
68. Doista, ovo nam je obećavano, nama i očevima našim od ranije. Ovo
su samo priče ranijih.”
69. Reci: “Putujte po Zemlji pa vidite kakav je bio kraj zločinaca.”
70. I ne žalosti se nad njima, i ne budi u tjeskobi zbog onog šta
spletkare.
71. A govore: “Kad će ovo obećanje, ako ste istiniti?”
72. Reci: “Možda vas slijedi dio onog šta požurujete.”
73. A uistinu, Gospodar tvoj je Vlasnik blagodati nad ljudima, međutim,
većina njih ne zahvaljuje.
74. I uistinu, Gospodar tvoj zna šta kriju grudi njihove, a šta
objelodanjuju.
75. I nema ništa skriveno na nebu i Zemlji, a da nije u Knjizi jasnoj.
76. Uistinu, ovaj Kur’an kazuje sinovima Israilovim većinom o onom u
čemu se oni razilaze.
77. I uistinu, on je Uputa i milost vjernicima.
78. Uistinu! Gospodar tvoj će presuditi među njima sudom Svojim, a On
je Moćni, Znalac:
79. Zato se pouzdaj u Allaha, uistinu si ti na Istini jasnoj.
80. Uistinu, ti nećeš pročuti mrtve, niti ćeš učiniti da čuju gluhi
poziv, kad se okrenu vračajući se.
81. I nisi ti vodič slijepcima iz zablude njihove. Pročut ćeš samo onog
ko vjeruje u ajete Naše, ta oni su muslimani.
82. I kad padne Riječ protiv njih, izvešćemo im životinju iz Zemlje,
(koja) će im govoriti da ljudi u znakove Naše nisu uvjereni.
83. A na Dan kad od svake umme saberemo skupinu, od onog ko je poricao
ajete Naše, tad će oni biti raspoređeni;
84. Dok, kad dođu, reći će: “Jeste li poricali ajete Moje, a niste ih
obuhvatili znanjem? Ili šta ste to radili?”
85. I past će protiv njih Riječ što su činili zulm, pa oni neće
govoriti.
86. Zar ne vide da smo mi načinili noć da se smire u njoj, a dan (da
daje) vidljivost? Uistinu, u tome su znaci za ljude koji vjeruju!
87. A na Dan kad se puhne u sur, pa se prestraši ko je na nebesima i ko
je na Zemlji, izuzev koga htjedne (izuzeti) Allah, a svi će doći Njemu
ponizni.
88. I vidiš planine, misliš nepokretne su, a one se kreću kretanjem
oblaka. Djelovanje je Allaha Koji je usavršio svaku stvar. Uistinu! On
je o onom šta činite Obaviješteni.
89. Ko dođe s dobrim djelom, pa imaće on od njega bolje i oni će od
straha Tog dana biti sigurni.
90. A ko dođe sa zlodjelom, pa baciće se lica njihova u vatru. Da li
ćete biti plaćeni, osim kako ste radili?
91. Samo mi je naređeno da obožavam Gospodara ovog grada, koji ga je
posvetio, a Njegova je svaka stvar. I naređeno mi je da budem od
muslimana,
92. I da učim Kur’an. Pa ko se uputi, pa samo se upućuje za dušu svoju;
a ko zaluta, tad reci: “Ja sam samo od opominjača.”
93. I reci: “Hvala Allahu, pokazaće vam znakove Svoje pa ćete ih
prepoznati.” A nije Gospodar tvoj nehajan prema onom šta radite.